Sat vremena vožnje ujutro, sat vremena vožnje unazad. Autobusom dakako. Bila je to odluka za novu avanturu, novi početak, i novi izazov. Prvo pitanje je bilo jesam li se navikla, a drugo, da li mi je naporno. Kažem da se na dobro se lako navići, a mati kaže da sam k'o mačka koju kako god baciš, dočeka se na noge. Naravno da to shvatam kao kompliment. Na pitanje da li mi je naporno odgovaram sa smiješkom da nije. Zašto bi bilo? U zoru, dok jos ljudi spavaju, priroda se polako budi a ja imam priliku da pomno upoznam šume, livade, nečije voćnjake i bašte, kućice, kuće i kućurine, dvorišta, način na koji prostiru veš, imaju li kućnog ljubimca, da li su im roletne spuštene ili podignute.. da ne duljim, ispasti ću mahaluša. Nebo je ljeti skoro svaki dan jasno plavo sa pokojim ili nijednim oblačkom, tek toliko da razbije to plavetnilo. Da ne bih sve upoznala jako brzo i da mi ne bi put postao monoton i dosadan, kombinujem ga sa knjigom i muzikom. Na početku je to bila muzika po odabiru vozača ali s obzirom da ranom zorom nisam spremna da mi dan počne sa Radom, Harisom i Acom, isčeprkala sam negdje svoju plejlistu sa neizbježnim Balaševićem, sa Enigmom, meditacijama.. neka je raznoliko, kako rekoh, da ne bude monotono.
Kad su knjige u pitanju.. oooo, to je već nešto drugo, u prosjeku 2 sedmično i baš uživam. Sa svakom knjigom se stopim i proživljavam je kao da sam ja glavni lik. Zabavnije je nego glavu razbijati sa stotinama, hiljadama misli koje prolaze prosječnom čovjeku kroz glavu.. u pauzama izmedju čitanja posmatram i ljude koji putuju sa mnom. Većinom su to sad već poznate face koje bih vjerovatno da ih sretnem na ulici imala potrebu pozdraviti. Sad je aktuelno bježanje u desnu stranu autobusa kako bi se izbjeglo sunce. A ja vazda sjednem na lijevu pa imam osjecaj da sam malo nagnuta, valjda malo preteže 
🙂 ali briga me, prije par godina sam sebi nabavila sunčane naočale sa dioptrijom pa uživam. A kad prži kroz staklo neka se malo i salo topi, čisti organizam od toksina. Sad je aktuelno i rušenje jednog od tornjeva Termoelektrane svaki dan je niži za red i pol do dva ‘baklava’.. ako ga budu gradili istim tempom biće zanimljivo. Imam jos do svog odredista pa cu pokusati da pronadjem novu zanimljivost jer sam jutros završila knjigu a mobitel se od tipkanja pregrijao da bih čitala elektronsku verziju nečega. Čekaju me voljeni, pa kako se neću radovati
