Ne pravdaj se.
Zato što te neko voli ili nekog voliš.
Zato što te ne voli niko ili nikog ne voliš.
Šta koga briga, pravi i ne pitaju.
Ne odgovaraj nasilnicima svijesti zašto ustaješ u podne, zašto pušiš ili čuvaš šest mačaka u malom stanu.
Zašto nećeš djecu ili hoćeš da rađaš do klimaksa. Ne pravdaj se, ne objašnjavaj.
Zašto si rekao, zašto si se ponašao, zašto si uradio.
Ne pravdaj se zato što si dobra riba, zato što nemaš traume, zato što ti je svijet na dlanu.
Niti se pravdaj što nisi završio fakultet i nisi ispunio tuđa očekivanja.
Nikome se ne pravdaj. Ni najbližima jer da su zaista najbliži, ne bi tražili objašnjenja.
Znali bi.
Ne pravdaj se što si isprljao ruke zemljom ili brašnom, niti se pravdaj što si promijenio želju.
Ne zastajkuj da bi se pravdao.
Put je dug a kratko vrijeme.
Ako se budemo pravdali za svako nerazumijevanje, svaku različitost, svaku odluku,
često ćemo zastajkivati.
Na pola koraka do svrhe života izgubićemo snagu.
Kako ćemo se tada sebi i Gospodu opravdati?
